Културно путовање у Вуксију поводом Међународног дана жена: Уживамо у дисању пролећа у потрази за цветним сјајем

Рани пролећни дан у Вушију испуњен је мирисом цветова магнолије, чији се кремасто бели латици нежно отварају под благим мартовским сунцем, док поздрављају долазак Међународног дана жена. Деветдесет седам људи — укључујући чланове Партије, жене запослене у групи Чангтај и њихове вољене чланове породице — окупило се на зори код капије предузећа, са лица испуњеним ентузијазмом, спремних да крену у незаборавно културно путовање које спаја дубоку историју града и његову живу савременост. Овај древни џиангнански град, испресецан каналама и украшен цветовима, својим посебним, песничким начином прича причу која повезује изузетне године прошлости са мирном лепотом садашњости, искрено се клонивши новој ери жена које храбро напредују у свим областима живота.

Prva stanica: Memorijalna sala Četvrte nove armije Džiangkan, pohod na istok — Večito cvetanje u crvenom
Kada su prvi zraci jutarnje svetlosti probili maglu iznad jezera Tajhu, memorijalna sala Četvrte nove armije Džiangkan uzburkala se podno brda, a fasada od crvene opeke zračila poštovanjem. Pozlaćeni znakovi „Gvozdena armija napreduje ka istoku“ na njenom natkolju blistali su na suncu, kao da odjekuju glasne bojne poklike pre nekoliko decenija. Ulaskom u halu, posetiocima se prišunjao ozbiljan atmosfer, usled čega su tiše govorili i usporavali korake, pokazujući duboko poštovanje prema junacima i palim borcima. Izložbene hale, ukrašene starim fotografijama, vojnim uniformama i ratnim predmetima, razglačale su živopisni istorijski pregled teškog marša Četvrte nove armije ka istoku.
У централном изложбеном подручју, стаклени екран случаји у њима су се налазиле жуте копије "Дневног маса", њихове крхке странице покривене деликатним али снажним писањем које је документирало свакодневни живот пољске болнице дубоко у ратној зони. То су биле ратне белешке главне медицинске сестре Ли Лендинг, младе жене у раним двадесетим годинама која је посветила свој живот спасавању рањених. Један од њих, који је мало замагљен временом, описује како је три дана и три ноћи не спавала да би се бринула о 17 тешко рањених војника, а руке су јој биле отечене због стално стављања преврска, али никада није пао. Поред те листице лежала је добро изнесена бамбукова кутија за лекове, на чијој површини су били и гребени од безбројних марша, тихи сведок тешкоћа које је она поднела.
Na interaktivnim ekranima u blizini, oživeo je živahni 3D prikaz žena vojnika kako pletemu slamnate sandale. Posetioci su se nagnuli napred, fascinirani prizorom: mlade žene, sa licima opaljenim od sunca i vetra, sedele su u krugu, a vešte ruke su im brzo i spretno oblikovale grubu slamu. Slama je letela između njihovih dlanova, postepeno poprimajući oblik čvrstih, izdržljivih slamnatih sandala koje su nosile vojnike kroz blatnjave rovove i neravne planinske puteve. „Ove slamnate sandale bile su više nego samo obuća“, objasnila je vodilja spomenika, mlada žena u plavom čeonsamu. „Pletene su ženskom ljubavlju i nadom, očiglednim izrazom podrške revolucionarnoj stvari.“
Најемоционалнији тренутак наступио је пре холографске пројекције „Хероине Ђангканга“. Пројекција у 360 степени живописно је реконструисала узбудљиву сцену када је шеснаестогодишња медицинска сестра Сиао Ванг скочила у леденохладну реку како би заштитила сандуче драгоценог лека. Док је пројекција приказивала како Сиао Ванг паничи у плитким водама, њено мршаво тело непрестано бацкано о таласе, али чврсто причвршћено за сандуче са леком, неки посетиоци су тихо заплакали. Жена средњих година, запосленица групе Чангтај, бришући сузе, прошапутала је својој ћерки поред себе: „Ове младе хероине биле су стари колико и ти, али су имале храбрости да даду све за земљу. Морамо увек памтити њихов допринос.“ Ове жене, просечне старости испод двадесет година, својим младим животом и крвљу подигле су вечен споменик на обали језера Тејху, а њихов дух цвета као црвени цвеће које никада не престаје да цвета у летописима историје.

Druga stanica: ulica Nančang — Baština pod prstima pored kanala starog hiljadu godina

U podne, grupa je stigla do ulice Nančang, ožiljene drevne ulice koja prosperira uz Veliki kanal već više od hiljadu godina. Ulica, okružena krovovima od crnih ploča i belim zidovima, probudila se na blagi talas kanala, dok su drvene lađe polako klizile mimo, a njihova vesla stvarala koncentrične krugove na površini vode. Vazduh je bio ispunjen izazovnim mirisima lokalnih delicija — slatkog supa od tarua, hrskavih prženih kifli i pikantnih punjenih krompira — koji su dolazili sa malih štandova i radnji duž puta popločanog plavim kamenom. Posetioci su se razveselili uranjajući u živahan i topao ambijent ove drevne trgovinske ulice, savršenog spoja tradicije i modernosti.
Њихова прва станица на улици била је радионица за Хуишан глинене фигуре поред моста Цингмин, позната радионица посвећена очувању нематеријалне културне баштине скулптура од глине из Хуишана. Унутар радионице, полице су биле пуни егзотично израђених глиених фигура — осмехнутих деце, старешинских научника и живих ликове из народних приказа — свака са израженим изразима и живим детаљима. Тетка Ванг, наследница нематеријалне културне баштине на нивоу покрајине, срдечна жена средњих шестесетих година са седом косом повезаном у пунт, топло је поздравила посетиоце и почела да их учи како да месе и обликују „Мачку-гусеницу“, традиционалну глиену фигурину која симболизује добру срећу за породице које гаје свиленице у Ђангнану.
„Овај пухкасти мали момче је божанство чувар које су жене у Ђангнану, које гаје свиљу, поштовале“, објашњава тетка Ванг држећи завршену фигурину Мацке од свиле са сјајним очима и округлим стомаком. „У старо доба, свила је била животна нит за многе породице овде. Веровало се да маца од свиле одбија мишеве и штити свилце, осигуравајући добар ужитак.“ Она је показала како замесити глину у глатку куглу, а затим притиснути и обликовати тело, главу и удове мачке. Посетиоци су је пратили, неки се смејали кад су им фигурине на почетку биле кривудаве, али су се постепено побољшавале због теткине стрпљиве помоћи. Млада запослена, Занг Ли, која је држала своју благо неравномерну али волјену Мацу од свиле, рекла је: „Ово је први пут да правим фигурине од глине. Није лако, али кроз ово искуство руком осећам дубоку везу са нашом традиционалном културом.“
Недалеко низ улицу, група младих жена у елегантним шузоу вуненим кимонима окупила се у студију вући везивања, спремних да испробају „Дванаест техника везања Вући“, деликатну и замршenu вештину везања са више од 2.000 година традиције. Мајсторке везања, све искусне жене, сваком посетиоцу су предале парче свиле и сребрну иглу, корак по корак објашњавајући основне стежеве. Посетиоци су били фасцинирани, очи уперене у тканину док су сребрне игле летећи ту и тамо постепено оживљавале бледе контуре пеонија — омиљеног цвећа Ђангнана, које симболишу изобиље и лепоту. „Везање Вући познато је по деликатним стежевима и живим шаром“, рекла је мајстор Чен, власница студија. „Многа наша дела везања приказују лепоту Ђангнана, а сва су створена вештим рукама жена. Ова уметност је драгоцено наслеђе које пролази из генерације у генерацију међу женама Ђангнана.“
Док је поподневно сунце косо пробијало кроз кров, меке мелодије причања Пингтан лебделе су из старовековне чајане поред канала. Посетиoci су ушли, наручили шоље ароматичног чаја Лонгџинг и тихо сели, слушајући причарку — жену средњих година са чистим, мелодичним гласом — која је певала легенду о Таобу који бежи у У на аутентичном дијалекту У. Дијалект, са својим благим тоновима и јединственим интонацијама, чувао је кодове цивилизације старе три хиљаде година, преносяћи слушаоце назад у древна времена кад је Таобо основао државу У и поставио темељ за културни напредак Ђангнана. Након извођења, многи посетиоци су разговарали са причарком, любопитни због историје иза легенде и уметности Пингтан.
У старом добром бакином пословном простору за рибани колаче „Му Гујинг“, локалном бренду са више од 150 година традиције, пета генерација насленика — госпођа Му, весела жена средњих година — научила је децу из групе како да праве тробојне зелене куглице од лепљивог ориза (цинтун). Простор је био испуњен свежим ароматичним мирисом полиније, која се меша са брашном од лепљивог ориза ради добијања зелене масе за цинтун. Госпођа Му је демонстрирала како се меси тесто од лепљивог ориза, пуни слатким састојцима од пасираних бобова, сезама и османтуса, а затим обликује у округле куглице. Деца, са рукама прекривеним брашном, смејали су се и играли док су покушавала да јој се удостоје, правећи чудно, али задовољавајуће цинтуне. „Цинтун је традиционална похарца за фестивал Цингмин, али је истовремено и симбол пролећа и новог живота“, рекла је госпођа Му. „Тиме што учимо децу прављењу цинтуна, надамо се да предајемо ове народне успомене и да им омогућавамо да цене нашу традиционалну културу.“ Као споредни терен за Гала вечер у пролеће 2025. године, улица Нанчанг је свој миленијумски вековни историјски и културни потенцијал приказала на великом екрану широм света, а данас наставља да пише нове приче о културној преображајности кроз учешће ових посетилаца.

Трећа станица: Баја Нјанхуа — поетски дом у киши цветова јабуке

Када је настао сумрак, група је стигла до залива Баја Нјанхуа, природног локалитета инспирисаног архитектуром династије Танг, смештеног између брда и шума јабукових дрвећа. Сумрак је покрио залив бледољубичастом мрежом, бацајући мек сјај преко дрвених конструкција у стилу династије Танг, стреха са завијеним ивицама и камених лампи. Испод стреха, ветрогласци су нежно звенели на вечерњем ветру, њихови мелодични звуци сплетени са шуштавим цветовима јабуке који су опадали, стварајући мирну и поетску атмосферу. Рани цветови јабуке у долини Луминг већ су процветали у облацима розе и бело, њихови пеперинти су лебдели као блага снежна олуја, прекривајући стазе и посетиоце.
Многе младе жене у групи су подизале падобранче латице церешње, пажљиво их стављајући у мале бамбус корпе како би направиле кесице од церешиног цвета. Седеле су на каменим клупама испод церешинских стабала, причајући и смејући се док су пуниле мале свилene врећице латицама, додајући неколико капи есенцијалног уља да би јаче мирисале. „Ове кесице нису само лепе, већ такође преносе мирис пролећа“, рекла је млада запослена, дижући своју завршену кесицу украшена црвеном траком. „Желим да је поклоним мајци, као захвалност на њеном напорном раду.“
У ину инспирисаном зен филозофијом у срцу залива, мајстор чаја у традиционалном ханфуу демонстрирао је елегантне технике мешања чаја из династије Сонг. Посетиoci су се окупили око њега, пажљиво посматрајући како загрејава шољу за чај врућом водом, додаје фин прах чаја и треска га напето бамбусовим тремом. Пена на чају је постепено настала, бела и глатка као свеж снег, а мајстор је вешто цртао деликатне образце на површини пене — цвет јабукове, птицу, планину — изазивајући одушевљене реакције код посматрача. Затим је сваком посетиоцу дата прилика да сам проба мешање чаја, руке су им прво трепериле, а затим постале све стабилније. Топли, ароматични чај клизио им је низ грло, умиривао мисли и чинио их потпуно укљученим у мирну зен атмосферу.
Kada je pao mrak, čitav zaliv Nianhua bio je osvetljen mekim, toplim svetlima, pretvarajući ga u bajkoviti svet. Vrhunac noći došao je kada su se upalila svetla pagode Nianhua, bacajući zlatnu svetlost u nebo. Odjednom, vojska dronova uzlete u vazduh, pretvarajući se u tekuću galaksiju svetlosti. Dronovi su se kretali savršeno usklađeno, formirajući različite obrise – cvetajuću višnju, grupu žena koje drže ruke, kineski znak za „lepotu“ – i na kraju ispisujući „Slava njenom snazi“ na noćnom nebu. Posetioci su zurili gore, njihova lica obasjana sjajnim svetlima, i eksplodirali u entuzijastični aplauz. „Ovo je apsolutno neverovatno!“, uzviknuo je jedan posetilac, strastveno praveći fotografije svojim telefonom. „To je najnezaboravniji deo putovanja.“
На отвореном позорнишу поред језера, уживо извођење „Zen Journey“ је започело по распореду. Ова представа, која спаја плес, музику и пројекцију на екран од воде, приказала је дунхуангску фантазију небеских дева које бацају цветове, са грациозним плесачима у течним носећим костимима који се крећу као лептири на позорници. Док је музика достигла врхунац, сенке истаклих жена из кинеске историје — попут Ћиу Ђин, храбре револуционарке, и Лин Хујин, познате архитекте и писца — појавиле су се са воденог екрана, њихови силуети преклапајући се са савременим женама из различитих професија: докторкама, учитељицама, научницама, спортисткињама. Ова представа била је величанствена симфонија историје и садашњости, испуњена поносом према неукротивом духу и изузетном доприносу жена кроз епохе. Многи посетиоци су били дубоко погодљени, очију пуне суза емоције и поноса.

Пovратни пут
Када је извођење завршено, група је усела у аутобусе да крене назад, срцима пуних сећања и емоција. Светлост фарова повратних возила пресецала је ноћ над Језером Тајху, њихови зраци су се одразавали на мирној води, док је ван сваког прозора светлост звезда преплетена са неонским сјајем града стварала лепу и мирну позорицу. У аутобусима, посетиоци су развучено причали, делећи своје омиљене тренутке дана — додирне приче женских мученица у меморијалној сали, забаву прављења глинених фигурица и цинтвуана на улици Нанчанг, поетску лепоту цветања јабуковца и невероватну дрон шоу у бици Нијахуа.
Овај дан је био више него само једно једноставно излажење; било је то дубоко културно упијање и искрена похвала женама. Посетиоци нису само уживали у лепим пејзажима вухине ране пролећне природе, већ су обновили заборавене женске приче из дуге реке времена, додирнули пулс традиционалне културе у судару традиције и модерности. Осетили су снагу и храброст јунакиња прошлости, мудрост и истрајност наследница традиционалних заната, као и елеганцију и самопоуздање жена новог доба.
Историја никада није далеко; она живи у сваком реликту, сваком занату и свакој причи, претварајући се у моћну силу која негује садашњост. Ова културна путовања инспирисала је сваку жену учесницу да воли тренутак, храбро се труди и омогући да сваки обичан дан процвета својим јединственим сјајем. Док су аутобуси пристизали у центар града, смех и шапат посетилаца још увек одзвањао, лепа мелодија која прославља женску снагу и лепоту пролећа.

Чангтај Груп Партија, Синдикат и Омладина